Kako se pokreće postupak
Ostavinski postupak se, po pravilu, pokreće automatski, po službenoj dužnosti – matičar koji upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih o tome obaveštava nadležni sud, a sud predmet dodeljuje javnom beležniku kao svom poverjeniku da sprovede raspravu. Naslednici uglavnom ne moraju sami da pokreću postupak, ali mogu da se obrate javnom beležniku i ranije, radi bržeg zakazivanja ročišta.
Uloga javnog beležnika i suda
Od 2014. godine ostavinske rasprave najvećim delom sprovode javni beležnici (notari), u svojstvu poverenika suda, na teritoriji na kojoj je pokojnik imao prebivalište. Sud se direktno uključuje samo kada među naslednicima postoji spor koji beležnik ne može da reši – u tom slučaju predmet se vraća sudu na dalje rešavanje.
Nasledni redovi
Zakon o nasleđivanju određuje ko nasleđuje kada ne postoji testament, kroz nasledne redove:
- Prvi nasledni red: deca pokojnika i bračni drug, koji nasleđuju u jednakim delovima.
- Drugi nasledni red: roditelji pokojnika i bračni drug, ako nema dece ili potomaka.
- Treći nasledni red: braća i sestre pokojnika i njegovi dedovi i babe, ako nema naslednika iz prva dva reda.
- Ako ne postoji nijedan zakonski naslednik, imovina prelazi u svojinu jedinice lokalne samouprave odnosno Republike Srbije.
Ako pokojnik ima testament, nasleđivanje se prvenstveno sprovodi po njegovoj volji, uz poštovanje nužnog dela koji zakon garantuje najbližim srodnicima.
Odricanje od nasledstva
Naslednik ima pravo da se odrekne nasledstva, u celini ili delimično, izjavom datom pred javnim beležnikom, sve do zaključenja ostavinske rasprave. Odricanje je definitivno i ne može se kasnije povući, a najčešće se koristi kada zaostavština nosi više dugova nego imovine.
Trajanje i troškovi
Kod neospornih slučajeva, bez spora među naslednicima i sa urednom dokumentacijom, postupak se najčešće okonča za dva do šest meseci. Sporni predmeti, ili oni sa imovinom u inostranstvu ili nepotpunom dokumentacijom, mogu trajati znatno duže.
Nagrada javnog beležnika određena je tarifom i raste sa vrednošću zaostavštine (za manje zaostavštine iznosi nekoliko hiljada dinara, uvećano za PDV), a uz nju se plaćaju i eventualni troškovi pribavljanja dokumentacije.
Potrebna dokumentacija
- Izvod iz matične knjige umrlih za pokojnika
- Izvodi iz matične knjige rođenih/venčanih za naslednike
- Lične karte naslednika
- Dokazi o imovini pokojnika – izvod iz katastra nepokretnosti, saobraćajna dozvola, izvodi iz banke, ugovori i slično
- Testament, ako postoji
Rešenje o nasleđivanju koje beležnik donese na kraju postupka je pravni osnov za upis imovine na ime naslednika, uključujući i upis u katastar nepokretnosti. Za složenije slučajeve (sporovi, imovina u inostranstvu, veći broj naslednika) preporučljivo je angažovati advokata.